Ви сте овде: Почетак

Општина Богатић

Општина Богатић Општина Богатић

Општина Богатић, по наведеним карактеристикама представља јединствену целину са мачванском равницом. Простире се измедју Дрине и Саве, у северозападном делу равнице.

Ерозивним дејством матице, један део земљишта у алувијалној равни Дрине пренет је на леву обалу. Она припада општини Бијељина ( Република Српска ), тако да се Дрина не може сматрати апсолутно западном границом Општине.На површини од 384 км квадратних налази се 14 насеља: варошица Богатић; сеоске варошице Бадовинци, Глушци, Дубље, Клење, Црна Бара; насеља примарног сеоског типа Баново Поље, Белотић, Глоговац, Мачвански Метковић, Очаге, Салаш Црнобарски, Совљак, Узвеће.

На територији Општине Богатић, према попису из 2002. године живи 32990 становника. Према подацима из 2007. године укупан број запослених је 3364. Највећи део становништва бави се пољопривредом. Становништво је пореклом су из Црне Горе, Херцеговине, источне Босне и других области. Национални састав је изразито српски (98%), а полна структура је релативно уједначена. Забрињава чињеница да све више слаби репродуктивна снага становништва. На то указују пораст броја старијих становника и пад броја становника испод 40 година живота.

Положај насеља је у саобраћајном и географском погледу веома повољан. Повезана су мрежом путева дугом 218 км, од чега је 163 км са савременим коловозом. Везу са околним подручјима омогућавају и мостови, на Сави код Сремске Митровице и Шапца, а на Дрини “Павловића ћуприја”. Они повезују Општину, па и целу Мачву, са Сремом, Републиком Српском, а и даље.Према подацима Републичког завода за статистику (2007. год.) на подручју општине има 8622 телефонска претплатника.

Захваљујући плодном земљишту, благом поднебљу и вредним људима, развијена је пољопривредна производња. Од укупне површине земљишта која износи 38 397 хектара, пољопривредно земљиште заузима 30 724 хектара. Највише се сеју пшеница, кукуруз, индустријско и крмно биље. Подједнако су заступљени и сточарство (гајење свиња, говеда, оваца ), као и повртарство (узгајање парадајза, паприке, краставаца, бостана и сл.).

Од већих предузећа је најзначајнија Млинска индустрија “Лала Станковић” која је приватизована, као и фабрика профила од ПВЦ “Пластика”. Друштвено предузеће “Оглед” је приватизовано продајом из стечаја, као и Трговинско предузеће “Мачва”, док је уговор о аукцијској продаји Фабрике пољопривредних машина и опреме “Први мај” поништен.

Део корита и приобални део Дрине данас је једно од најбољих мајдана веома квалитетног шљунка и песка. Експлоатацију шљунка и песка обавља више предузећа у Бадовинцима, Салашу Црнобарском и Црној Бари. Од експлоатације овог природног богатства општина Богатић углавном има штету. Због непланске експлоатације, река мења свој ток угрожавајући плодне оранице на десној обали, а тешки камиони који превозе шљунак и песак уништавају саобраћајнице. Због недостатка средстава није завршена изградња обалоутврде, због чега су у време високог водостаја угрожена насеља и њиве.

На подручју општине Богатић почетком деведесетих година прошлог века откривене су неисцрпне резерве геотермалне воде. На дубини од 450 метара пронадјена је вода температуре 75 степени Целзијусових, која се још не користи упркос могућностима широке примене (у пољопривреди, за грејање, развој туризма…).

На подручју општине је изградјена канализациона мрежа у дужини 17 километара и две релејне црпне станице, а почеће да функционише након што буде изградјена и главна црпна станица, што се очекује у 2009. години.Водоводна мрежа је изградјена једино у општинском центру. Снабдевање водом и остале комуналне услуге поверене су Јавном комуналном предузећу “Богатић”. Према свим анализама, вода коју пију житељи варошице је одличног квалитета, медју најквалитетнијим у Србији.

Становници свих насеља обухваћени су примарном здравственом заштитом. Дом здравља у Богатићу је основан 1953. године. Организацијом служби житељима општине Богатић обезбедјене су све неопходне здравствене услуге, укључујући и службу хитне помоћи. Од 2009. године Скупштина општине Богатић је од Републике преузела оснивачка права над овом здравственом установом. Социјална заштита се спроводи кроз делатност Центра за социјални рад.

У шест села раде матичне основне школе, у осталим селима издвојена одељења, а у Богатићу “Мачванска средња школа”. Укупно је основним и средњим образовањем обухваћено око 3 500 ученика. Предшколска установа “Слава Ковић” у Богатићу организује боравак малишана у вртићу, док је програмом предшколског образовања ова установа обухватила све будуће основце у свих 14 места.

Културни живот у општини Богатић је изузетно богат, захваљујући вишедеценијском организованом раду. Културном активношћу на подручју општине бави се, као једина установа те врсте Културно-образовни центар у Богатићу. У његовом саставу су Народна библиотека која располаже са преко 35000 књига, Позориште "Јанко Веселиновић", Дом културе и Етно-парк. Посебно висока достигнућа стално постижу Позорише, које је основно 1950. године и Фолклорни ансамбл “Дјидо” који окупља око 200 чланова свих узраста, изворне певачке групе, вокалне солисте, народни оркестар и ансамбл ветерена фолклора. Посебно запажене резултате постигао је први фолклорни ансамбл који је освојио бројна признања на медјународним смотрама и фестивалима.

Етно-парк у селу Совљак располаже са више објеката народног градитељства, значајном збирком старих предмета и разног етнографског материјала, те сталном галеријском поставком дела мачванских сликара. Сликари из Мачве спадају међу најзначајнија имена српске ликовне уметности (Милић од Мачве, Драган Мартиновић, Микан Аничић, Драган Дјуричић). Од 1998. године организује се Сликарска колонија “Совљак”.

У општини Богатић организују се две значајне културно-туристичке манифестације у току лета: "Изажањац" посвећен завршетку жетве и "Хајдучке вечери ". Традиционална манифестација "Хајдучке вечери" одржава се од 1966. г. у Црној Бари на Дрини. Најинтересантнији део је момачко надметање за избор харамбаше.

На подручју општине има 20 фудбалских клубова, који се такмиче од општинске до Окружне мачванске лиге. У Дубљу постоји женски фудбалски клуб који се такмичи у Другој лиги. Такодје, у сваком насељеном месту постоје уређена фудбалска игралишта са трибинама, док једино Баново Поље има веома модерну спортску халу. Уз фудбал, развијени су и други појединачни и колективни спортови.Богатић и Мачва су такође од давнина познати по одгајивачима добрих тркачких коња. Коњички спорт је некада био веомаразвијен. Док Коњичком клубу “Хајдук Станко” из Богатића није одузето земљиште на којем је хиподром, годишње се организовало више коњичких трка уз учешће елитних грла из целе државе. Сада се коњичке трке организују једном годишње, на Божић, и посматра их измедју две и три хиљаде гледалаца.

  

:

Контакт подаци

Јована Цвијића 20
15 300 Лозница, Србија
015/875-993, 876-096
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Контактирајте нас

Име 
Е маил 
Наслов 
Текст